Милиони у данашњем времену у црквама Адвентиста седмог дана не желе нити да чују нити да расправљају о овом одређеном броју који ће бити Христова гарда, који ће ићи с Христом од планете до планете да виде дивна Божја дела и бића која је Господ створио по свом обличју, које грех није никада дегенерисао нити изопачио. Кад би АСД дубље размишљали о речима: „Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.“ (Матеј. 5,48), и да у Божјем присуству могу живети само чиста и света бића, иначе у небо не могу ући, онда би много мање подизали свој глас против истине о запечаћењу 144 000.
         „Ово су који се не опоганише са женама (црквама), јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету. И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.“ (Отк. 14,4.5). У данашњем времену нема ниједне цркве АСД која није опогањена од овог света. Али 144 000 следе Јагње Божје још овде на земљи. Ако Га овде не следе, онда Га неће следити ни на Небу.
         Ја овде не мислим да кажем да се расправља ко ће бити у броју 144 000, да ли бр. Вајт или сес. Вајт или Тома или Жива или овај верник или онај, али је врло потребно да проучавамо да ли је могуће једном АСД од 1844. год. да уђе у онај велики број или не. Да ли је могуће да откад је засјала светлост из светиње над светињама (од 1844.), да од тад буде спашен заједно с оним верницима који су живели по светлости коју су имали, а светиња над светињама је била затворена? Да ли је могуће да један АСД коме светлост сија из светиње над светињама буде спашен иако не живи по светлости која му оданде сија већ скоро 150 год.?
         „Анђео рече: Ако дође светлост и ако се одбаци, онда ће доћи осуда и Божји гнев, али док светлост не дође нема греха јер нема ни светлости која би се одбацила.“ (1. Свед. 116. ориг. стр.). „Време запечаћења је врло кратко и брзо ће се завршити. Сада је време, док четири анђела још држе ветрове, да свој позив и избор утврдимо.“ (Рани списи 58. ориг. стр.). „Анђео рече: Трећи анђео их запечаћује и везује у снопове за небеске житнице.“ (Рани списи 89. ориг. стр.). „Тада сам видела трећег анђела. Мој анђео пратилац рече: Страшно је његово дело, ужасна је његова мисија. Он је анђео који пшеницу одваја од кукоља и печати је, или везује за небеске житнице. То треба да обузме све мисли, сву пажњу.“ (Рани списи 118. ориг. стр.)
         „Видела сам да ће у ''освежењу'' учествовати само они који буду победили и отклонили сваки укорењени грех: понос, себичност, љубав према свету и сваку рђаву реч и поступак. ... Имајмо на уму да је Бог свет и да нико изузев светих бића не може боравити у Његовој присутности.“ (Рани списи 71. ориг. стр.). Нико не може примити силу Духа Светога ако буде имао и најмању мрљу греха на свом карактеру. Али без ове небеске помоћи нико се неће моћи одржати у време невоље. „И на почетку времена невоље ми ћемо бити испуњени Светим Духом да бисмо могли још потпуније објавити суботу.“ (Рани списи 33. ориг. стр.). У овим речима се јасно види да ће верници пре недељног закона бити обучени у силу Духа Светога да још потпуније објаве суботу.
         Питање: Шта ће припремити искрене АСД да приме позни дажд пре недељног закона? Опет питање: Шта дође пре, запечаћење па позни дажд или је прво позни дажд па онда запечаћење? Сви АСД прво требају примити позни дажд пре недељног закона. Питање: Може ли неко примити позни дажд а да није запечаћен печатом живог Бога на свом челу? Да ли је истина, како то кажу АСД, да верници прво треба да буду испробани или окушани кад недељни закон дође на снагу па тек онда ко остане веран примиће печат на свом челу? „Видела сам да је Исус затворио врата светиње и нико их не може отворити, а отворио врата светиње над светињама и нико их не може затворити (Откр. 3,7.8), и да од оног тренутка кад је Он отворио врата светиње над светињама, у којој се налази ковчег завета, заповести обасјавају Божју децу и светковање суботе постаје за њих камен пробе.“ (Рани списи 42. ориг. стр.)
         Питање: Да ли је могуће да ће недељни закон бити испит само за Божју децу која су у свету? И да ће, кад ће мали остатак од АСД у сили Духа Светога објављивати суботу, Божји народ у свету бити стављен на пробу и тада ће субота за њих бити камен пробе као што је била за верне од 1844. год.?
         Ако је тако да ће искрени АСД верници бити запечаћени и примити позни дажд пре недељног закона да могу у недељном закону објавити суботу у сили Духа Светога, зашто онда скоро сви АСД показују прстом на недељни закон онима који се налазе под светлости вести трећег анђела још од 1844. год.? Ако верујемо да је субота испит или камен пробе за све који улазе под светлост вести трећег анђела од 1844. год., зашто онда да недељни закон буде испит за оне који су већ АСД? Хоће ли недељни закон бити испит за оне који већ имају суботу запечаћену Духом Светим у свом разуму још пре недељног закона?
          Ако је субота била испит или камен пробе за Адвентисте првог дана одмах после 1844. год., зар неће опет субота бити камен пробе за оне који још увек из незнања држе први дан уместо седмог и у време недељног закона кад им буде суботна светлост обасјала пут? Они који још држе први дан уместо седмог нису примили жиг зверин све дотле док им суботна светлост не обасја пут и тада ће за њих субота бити камен пробе, тј. испит.
         Зар немају АСД довољно разлога да увиде зашто је од животног значаја да проучавају истину о 144 000? Како могу да мисле и певају песму: „ у оном силном мноштву морам бити ја...“? Да певају песму да ће бити у друштву с онима који су у тамном добу у незнању држали папску недељу уместо суботе, да буду у друштву спашених који су били мучени до саме смрти бранећи истину коју су имали, док Адвентистима седмог дана светлост сија кроз отворена врата светиње над светињама, а не живе по тој светлости ни у време мира?
         Изнећу овде један пример преко којег не могу прећи ћутке. Један велики проповедник цркве АСД на конференцији у Југославији. каже овако с проповедаонице: „Ја верујем да ћу с батаком у руци отворити рајска врата. Мој Исус је јео рибу и ја не желим бити бољи од мог Исуса.“ Здравствена реформа сија кроз отворена врата светиње над светињама још пре него се велики проповедник родио, али проповедник Р. одбацује светлост и отвара врата пакла за многе АСД. Моје очи су га гледале и моје уши су га слушале док је овако дрско изговарао своје речи. За мене те речи нису ништа мање него богохулно дело.
         Можемо разумети сес. Вајт и њене борбе у цркви АСД учећи их о потреби да се чисте столови од месне хране, да ће они који једу месо остати на путу, да не могу боравити у друштву небеских анђела а наставити и даље да одузимају живот Божјим створењима и хранити се њиховим месом. Верујем да је велики проповедник добро знао све ове речи Духа Светога, али их дрско одбацује. Како тада, тако и сада људи траже аргументе да побију истину. АСД имају доста и превише библијских аргумената да докажу да је Божји народ јео месо не само за време библијске историје, него и за сво време од Христа па све до 1863.год. Ако верујемо да је у вести трећег анђела живот или смрт, а зар није здравствена реформа десна рука тој вести?
         Морам још споменути књигу госп. Боровића која ми је много сметала. На страни 121 он пише да црква АСД врши запечаћење 144 000. Наслов те књиге је „НА ВЕЧНОЈ СТЕНИ“, али ја сам на својој написала „НА СМРТНОЈ СТЕНИ“. Одговор који је добио од мене у писму у вези Језек.9. гл. и ко врши запечаћење је: „Они који ће добити чист знак истине, утиснут у њих силом Духа Светога који је представљен човеком обученим у платно...(3. Свед. 267. ориг. стр.) Значи да Дух Свети запечаћава истину у разуму, а не црква АСД. На ове речи у писму упућеном писцу споменуте књиге пише: Папа је себе ставио на место Христа у Божјој цркви, а ви сте себе ставили на место Духа Светог и зато улазите у ред човека безакоња... (2. Сол. 2,4). Жао ми је и душа ме боли што овако морам да пишем, али се цела истина мора рећи да народ види шта раде вође АСД.
         Нема аргумената који би могли побити истину о 144 000 онима који су тај предмет добро проучили. Сес. Вајт јасно пише о томе у 1. Свед. под насловом „Моје прво виђење“. Исто и у Великој борби под насловом „Божји народ избављен“: „Сви који су умрли у вери у време вести Трећег анђела излазе из гроба прослављени да чују Божји завет мира с онима који су одржали Његов закон...“ Значи да сви који су умрли у вери у време вести трећег анђела имају удела у делимичном васкрсењу. То значи да ниједан АСД не може имати удела у првом васкрсењу. Ако не устане у делимичном, онда ће морати да устане у другом васкрсењу после 1 000 год. да прими пуну казну што није живео по светлости која је сијала из светиње над светињама, тј. по светлости вести трећег анђела. У делимичном васкрсењу и живи и васкрсли слушају Божји завет мира као и дан и час Исусовог доласка. Тада, после делимичног васкрсења, како пише: „Живи свети, њих 144 000 на броју, познају и разумеју глас...“. После делимичног васкрсења описује се Исусова појава на облацима и да су 144 000 препознале своје пријатеље које је пробудила Христова труба. Хоће ли сес. Вајт и други тадашњи верници препознати Вилијама Милера кад буде васкрснуо у првом васкрсењу? Не само Вилијама Милера, него и оне који за сво време од 1844. па и данас држе недељу мислећи да држе Господњу суботу, тј. живе тачно по светлости коју имају, а вест трећег анђела није дошла до њих. Они неће пропасти, и сес. Вајт пише да таквих има и међу католицима. Али иако таквих верника има и данас, иако такви умиру и данас у време запечаћења 144 000, они не могу устати у делимичном васкрсењу јер нису умрли у вери у вест трећег анђела.
          Они ће устати у првом васкрсењу и бити у силном мноштву где ниједан АСД не може бити. На пример, две сестре католкиње које тачно живе по светлости коју имају, а суботна светлост им још није дошла - једна од њих умре у тој вери, а другој се продужи живот и она касније чује за вест трећег анђела и све спроведе у живот, истину јој Дух Свети запечати у разум, и било да остане жива до Исусовог доласка чврсто држећи свих 10 Божјих заповести или да тако умре и устаје у делимичном васкрсењу, она ће препознати своју сестру у првом васкрсењу. Углавном, нека сви АСД знају да кад се Исус појави на облацима, на земљи ће тада бити живи 144 000 на броју и безбожници.
         Зашто АСД желе да буду у силном мноштву? Да ли мисле да у силном мноштву неће морати да победе све мане на карактеру, тј. да и поред непобеђених мана на карактеру могу ући у Небо? Можда мисле да у 144 000 морају бити победници над сваким грехом, а у силном мноштву не морају па ће тамо лакше проћи? Желим да вам кажем да ни најмања мрља греха на карактеру не може ући у чисто и свето небо. Ако мислите да су за силно мноштво мало шира врата за небо, онда вам кажем да у небу нема поправљања карактера нити опроштења греха нити посредника између Бога, праведног Судије и грешника. Кад Исус изговори речи - Ко је свет нека се још свети и ко је поган нека се још погани - тако остаје и поправке нема. Шта мислите, ако би једна душа отишла у небо само с једном и најмањом мрљом на карактеру, шта би се догодило с том маном која се није победила овде на земљи? На небу би та мана постепено расла и развијала се и на крају би постао још један сотона у небу. И опет би једна планета у свемиру морала проћи судбину наше земље. И опет би наш драги Исус био жртва да спаси оне који су били послушни небеским уредбама. А она особа која је на небо отишла с једном једином маном на карактеру и постала сотона, морала би примити казну какву ће сотона примити после 1 000 год. Да ли бисте желели да тако буде? Ако би АСД на то мислили, тада нико не би мислио да је Бог окрутан ако ће од АСД спасити само 144 000, него ће рећи да је 144 000 јако велик број да се извади чисто из нечистог.
         Има много АСД који су само црквени политичари и измишљају како ће покрити и сакрити чисту истину. На пример, сес. Вајт пише о једној сестри која је умрла 1850. год.: „Видела сам да је она била запечаћена и да ће устати на Божји глас и стајати на земљи и бити са 144 000. Видела сам да не требамо жалити за њом, она ће одмарати у време невоље.“ Ту припадају речи из Отк. 14,13. „Напиши: благо мртвима који умиру у Господу од сад.“ („од сад“ значи откад је дошла вест трећег анђела. Благо им је зато што почивају на миру у гробу.). А ова сестра је умрла у вести трећег анђела и устаће на Божји глас, тј. у делимичном васкрсењу. Ако нам је на једном месту нејасно шта значи реч са 144 000, онда ћемо узети с другог места где пише овако: „Они који победе свет, тело и ђавола биће изабраници Божји који ће примити печат живога Бога. ... Само они који се данас кају и признају своје грехе као на велики дан помирења биће обележени као достојни Божје заштите. Имена оних који су тврдо чекали и стражили спремајући се за долазак свога Спаситеља, озбиљније и жељније него што се чека јутарња зора - биће убројени међу запечаћене.“ (ту није тачно преведено. На енгл. пише: „will bе numbered with those whо аrе sealed.“) Значи, правилно преведено је: „биће убројени с онима који су запечаћени.“ (with - с/са). Неки од црквених политичара кажу да ријеч „с/са“ значи као кад ја идем негде са својом породицом и ти пођеш с нама, али ти не припадаш нашој породици. То све ја зовем црквеном политиком како би замотали праву истину о 144 000. Али у ТМ 445.стр. пише: „numbered with“ (убројени с/са онима који су запечаћени.) Сада вас питам шта значи реч „С/СА“? Мислите ли да ћете с таквим карактером отићи у небо? Како можете рећи да с њима значи не, не с њима? „Мораш да се вратиш, и ако останеш верна, имаћеш преимућство да заједно са сто четрдесет и четири хиљаде спашених посетиш све ове светове и посматраш дела Божјих руку.“ (Рани списи 40. ориг. стр.) (You must go back, and if you are faithful, you, with thе 144 000, shall have...“) Ако ће сес. Вајт имати привилегију да посећује све светове у свемиру, зар то није Христова гарда? Онда на то АСД кажу - да, она ће ићи са 144 000, али она не може бити убројена у тај број, него ће ићи поред Христове гарде, како то данас иду официри поред чете своје војске. Ни овакво објашњење никад не може бити истина.
          Они који су били у војсци добро знају да су и сви официри убројени у свеопште особље у разним јединицама. Не знам шта ће још измишљати усијане главе. Тако се историја понавља. Слепоћа је и духовном Израелу пала у део. Добро знам да све оне речи које је Исус говорио фарисејима у Мат.23.гл. јесу пуноважне и испуњавају се и данас код духовног Израела. „Али многи ће одбити да се задовоље само ауторитетом човека и захтеваће јасно: ''Тако каже Господ''. Популарни проповедници, попут фарисеја из старине, испуњени су бесом када се њихов ауторитет доведе у питање; они проглашавају да је вест Сотонина и подбуњују мноштво које воли грех да ружи и прогони оне који је објављују.“ (ВБ 424. ориг. стр.)
         Неко опет каже да они који нису имали борбу са звери или папом нити са жигом нити с иконом, а који су умрли у вери под вести трећег анђела, тј. као АСД, не могу бити у броју 144 000. Без обзира што је господин Кулаков на претпрошлој Ген. Конф. у Америци поднео извештај да АСД у Русији имају МИР, док у исто време други АСД доносе прави извештај, износећи имена АСД који су по затворима по 10, 15 и по 20 година, па и до смрти. Некима су били одсечени језици, некима очи ископане, а некима су убризгаване отровне инјекције и одузета им је моћ разума. Тако су прави АСД били спремни да чувају суботу и по цену највећих мука и глади јер су им субота и истина Божја биле запечаћене Духом Светим и другачије нису могли. Они су и у затвору, по својој вери, сваки десети комадић хлеба делили с онима који су били телесно слабији од њих самих. То је правим АСД био десетак иако су и сами гладовали. Шта мислите ви који се борите против истине о запечаћењу 144 000 - јесу ли они победници у Русији победили звер, жиг, икону и број 666? Док у исто време Кулаковци имају верску слободу по цену жртвовања небеских начела.
         „Те ноћи сам сањала да се налазим у Батл Крику и да кроз прозор посматрам како се једна поворка, два и два у реду, приближава нашој кући. Људи у поворци изгледали су строги и одлучни. Добро сам их познавала и пошла сам да отворим врата од собе за пријем да бих их дочекала, али сам ипак још једном погледала кроз прозор. Призор се био променио. Поворка је сада сличила на католичку процесију. Један је држао у руци крст, а други једну трску. Кад су се приближили кући, онај што је носио трску обишао је кућу и рекао трипут: ''Ова кућа је проказана. Ствари ће бити заплењене.'' (У нашем Свед. је изостављена једна реченица: ''Тhеy hаvе spoken against our holy order'', тј. ''Оне говоре против наше свете уредбе.'' Ову реченицу употребљавају католички свештеници.) Страх ме је обузео и протрчавши кроз кућу ја сам изашла на друга врата (на енг. пише на северна врата). Ту сам се нашла усред једне групе људи које сам познавала, али се нисам усуђивала да говорим из страха да ћу се одати... Стално сам понављала речи: ''Кад бих само могла разумети све ово! Кад би ми само хтели рећи шта сам рекла и учинила.'' Плакала сам и молила се док су пленили наше ствари.“ (1. Свед. 578. ориг. стр.)
         Овакав католички, тј. римски дух се увлачио у цркву АСД још 1867. год. Може ли се рећи да су водећа браћа на одговорним положајима живела по светлости вести трећег анђела? Обучени у католичка одела значи католичког карактера. Да ли се је сес. Вајт борила са звери и бројем 666? „Охолост која се временом развила, мислећи да положај људе чини боговима, озбиљно ме плаши.“ (ТМ 361). Већ више од 100 година како црква АСД следи стопе Рима. (ТМ 363)
         Добро знам да од хиљаду АСД ниједан не разуме вест трећег анђела, не зато што не може да разуме, него само зато што не жели да разуме. Каква је разлика између човека безакоња који је седео у цркви Божјој од 538. до 1798. и АСД који кажу да црква АСД врши запечаћење, што значи да су вође себе ставили на место Духа Светога? Књига господина Боровића се давала и у руке младим проповедницима у Марушевцу да се из ње хране. Ако поверујемо у списе сес. Вајт и што пише у ТМ да су вође у Батл Крику постали богови и да иду стопама Рима, у том случају, зар се остали чланови цркве АСД већ не клањају звери? Зашто народ не каже својим вођама да се више треба покоравати Богу него људима? Али 144 000 неће бити опогањени ни од једне цркве која постоји на земљи. Они су Христова гарда још овде на земљи и још овде Га следе куд год Он пође. Читамо о остатку, тј. победницима Филаделфије, који су прихватили и вест трећег анђела убрзо после 1844. год. да имају написано „Име Бога својега и име новога Јерусалима, града Бога мојега, који силази с неба од Бога мојега, и име моје ново.“ (Отк. 3,12) Ако запечаћење 144 000 није почело од 1844. год., како онда победници од Филаделфије добијају исто оно што и 144 000 написано на њиховим челима, како то сес. Вајт пише у свом првом виђењу?
         Поред тога, зашто је Господ показао сес. Вајт у првом виђењу о 144 000, тј. о запечаћењу тог броја, ако није тада почело? Зар све ово није довољно јасно у вези тог тако важног предмета? Зар не требају АСД да живе по светлости која сија из светиње над светињама, како у време рата, тако и у време мира? Зашто ће у делимичном васкрсењу бити потпуно уједињени и заједно слушати завет мира? Па зар нису они који су тада васкрсли и они који су се до тог часа борили са звери и остали живи, сви једнако веровали у вест трећег анђела и живели у потпуном складу са светлошћу, како у време мира, тако и у време рата?
         Неки АСД кажу да верници прво морају проћи кроз испит недељног закона па ће тек тада бити запечаћени. Овакво веровање је јако мизерно. Они стављају свезнајућег Бога у нашу људску категорију, нас људи који не знамо шта ће сутра бити. Зашто да Дух Свети није могао да запечати истину у разум правих верника и ревних истраживача истине у њихова чела? Господ добро зна да ако би се живот продужио запечаћеним верницима који су сада у гробу, они би исто и у време недељног закона остали верни као и до своје смрти.
         Опет кажем да данашњи верници не разумеју вест трећег анђела. Кад читамо - ко се год поклони звери – ми мислимо папи. Питам – зашто је и овај папа звер иако није никог прогонио нити изводио на грађанске судове? Зашто се не каже да је у данашње време Ген. Конф. АСД постала звер јер је већ око 10 група одвојених од цркве АСД изводила на грађанске судове и тражила од судије да се тим групама забрани да носе име Адвентисти седмог дана? Ген. Конф. каже да то име припада само њима јер су се тако регистровали и то име је њихово власништво.
         Ако су врховне власти цркве АСД, још пре отприлике 100 год. постали као богови, а они који су били под њиховом власти постали робови, како то пише сес. Вајт у ТМ, онда зашто тај народ чека недељни закон кад се већ клања људима уместо Богу? Па иако је такво бедно стање цркве АСД, ипак знам да има запечаћених верника, леже у гробу и чекају да их пробуди Божји глас у делимичном васкрсењу – оних верника који су живели и имали у разуму заповести Божје и веру Исусову. (Отк. 12,17 и Отк. 14,12) Неко опет, да би замутио чисту воду о 144 000, узима Павлове речи где је он себе убројао са живима, док то нема никакве везе са 144 000. Павле је јасно говорио о првом васкрсењу на звук Христове трубе, а не о делимичном васкрсењу. Па зашто онда ова два васкрсења стављају на исту гомилу или трпају у исти кош? Ако бисмо ми тада били на Павловом месту и говорили о васкрсењу да охрабримо вернике оног времена, да ли бисмо ми тада, док смо живи, себе убројали у мртве или у живе? Да ли би данашњи верници били задовољни ако би Павале написао: „А ми мртви...“?
         Данашњи АСД се труде свим силама да покрију истину о 144 000. Да ли само зато што сада под кишобраном Ген. Конф. има 7 милиона чланова па не би било охрабрујуће да се каже да ће од тих 7 милиона само 144 000 бити изабрано? А како би тек било да се каже да се тај број скупља још од 1844. год.? Ако би неко почео да говори о 144 000, одмах други каже – не пребројавајте Израел, како је то негде написано, док у исто време сами пребројавају своје чланове и јавно износе бројно стање у целом свету. Нико неће да размишља о томе колико се људи спасило од потопа. Зар није и сам Исус рекао да ће бити тако и пред Христов долазак?
         Неко опет види у неким списима или скриптама где се спомиње време или датум испуњавања неких пророчанстава за наше дане. Овде је ријеч о ономе што сам писала да смо лутали пустињом 120 год. Да би одбацили те написане речи, они кажу да више нема одређеног времена, јер то је писала сес. Вајт: „од 1844. године време више није било пробни камен нити ће икада више бити.“ (Рани списи 75. ориг. стр.). Ако бих ово детету објаснила, верујем да би ме разумело, али људи намерно не желе разумети. Морам рећи да се сва пророчанства која се данас испуњавају и која су још пред нама, испуњавају у тачно одређено време, али време неће више бити испит као што је било 1844. год. кад су се врата светиње над светињама отворила, а затворила врата светиње, тј. од првог одељења. Па где је онда грешка? Или да кажем да кад Господ објави дан и час Исусовог доласка, ко ће тада бити крив што одређује време, а сес. Вајт пише да више нема одређеног времена?
         Неко се опет пита какав је то рад анђела из Отк. 18.гл., а неко каже овако: „Кад дође анђео из Отк. 18.гл. и обасја земљу, трећа вест ће засјати у најјачем сјају, позни дажд ће се излити и почеће запечаћење од куће Божје па недељни закон и крај милости...“ Затим се пита - ако се већ 20 година проповеда вест тог анђела – где је лажно пробуђење? Где је манифестација изливања Духа Светог као на Педесетницу? Где су чуда и све што пише у ВБ итд... Сада ја укратко дајем одговор, а постављам и питања. Вест првог и другог анђела и поноћна вика су се завршили у року од 10 год. и од 50 000 који су имали удела у покрету, једва је остало, како кажу, око 100, а неко каже једва 50, и кад су се скупили ни двоје нису били истомишљеници. Углавном, покрет се највише осетио овде у Америци. Зашто су све протестантске цркве остале тамо где су и биле? Да ли су чланови тих цркава обраћали пажњу на покрет и да ли је могуће да је међу оних 50 000 била и права и лажна реформа? Да ли је и за време Лутерове реформације било мешавине, тј. и прави и лажни покрет, тј. фанатизам? Како је Лутеров покрет био најјачи у Немачкој, тако је и покрет Вилијама М. био овде у Америци. Сес. Вајт пише у 8. Свед: да су сви (мисли на оних 50 000) прихватили вест трећег анђела и проповедали је у оној сили, свет би био опоменут у неколико година и Христос би дошао. Питање: Зашто се вест трећег анђела проповеда већ 150 год., а сада има 7 милиона чланова АСД? Па управо да уђе у чланство цркве још 7 милиона, па и цео свет, опет Исус не може доћи, јер Он нема народ за небо.
         На питање где су лажна религиозна пробуђења, дајем одговор: Какве су то разне одвојене групе овде по Америци које се спомињу у данашњим списима који круже око земљине кугле? Верујем да хиљаде и хиљаде АСД неће пробудити ни громови са Синаја. Сес. Вајт каже да је видела да ће целе цркве пропасти заједно са својим проповедницима. Исус каже: и нећете обићи све градове Израелове и доћи ће Син човечји. Добро знам да је пре неколико година у Југославију из Америке дошао Киш и причао да у Америци има преко 20 лажних пророка.
          Он је све ставио у исти кош па се питам зашто се питају где су лажна пробуђења? Да ли је могуће да између лажних весника или пророка има и правог? Па ипак, хиљаде и хиљаде АСД не обраћају пажњу на све те важне догађаје нити проучавају пророчанства за последње дане. Тако пише: Изгибе мој народ јер је без знања... Ако неко жели да тражи аргументе да побије истину за данас, то може, јер Господ није никада уклонио сваки траг сумње, а оставио је довољно доказа да се установи шта је истина, а шта лаж. Зар нису и протестантске вође имале довољно доказа из Библије да побију вест Вилијама М. кад је објављивао час суда? Побијали су стихом – о дану и часу не зна нико.
         Тако и данас вође и понеко од чланова траже све могуће аргументе да потисну вест из Отк. 18.гл. Светлост тог анђела је открила да су вође АСД покрили тамом 6 глава у Отк. – то су 8., 9., 13., 16., 17. и 18. гл. Светлост тог анђела није позни дажд, како то већина верује. Давид каже да је реч Божја жижак нози и видело стази мојој. Светлост из Отк. 18,2.3 виче против отровног вина, јер Дух Свети не може да запечати ниједно чело где је уткана истина и лаж. Зар није анђео из Отк. 18 био на Ген. Конф. 1888. год.? И шта су тадашње вође учиниле с вешћу и весницима? Зашто тада није био позни дажд? Ни ученици нису примили рани дажд све док нису избацили из своје главе лажна учења у вези Месије и понизили се и молили један другог за опроштај, и тек кад су уклонили оно што је сметало, тек тада се Дух Свети излио на њих. Зашто се они који траже аргументе да побију истину у вези Божје речи која се данас испуњава не окрену према својим вођама и упитају их ко им је дао право или власт да тако грозно осакате књигу Велика борба? Зар нису запленили ствари сес. Вајт? Зар није онај исти који је дао власт човеку безакоња дао власт и врховним вођама АСД да заплене ствари сес. Вајт и да од њих учине баш оно што ђаво хоће? Ко им је дао власт да убаце цели велики одломак у ВБ на ориг. стр. 648-649 који почиње: „На кристалном мору пред престолом...“ „Пренесени са Земље између живих...“ Тај велики одломак не постоји у оригиналној ВБ. Зар немају довољно аргумената ти појединци који се боре да оповргну данашњу истину која открива сваку кап отровног вина у свим црквама АСД?
         „Време пробе је управо пред нама“ - на енглеском пише: „The time of test is just upon us“ (Време испита је баш над нама) - јер је гласни поклич трећег анђела већ отпочео у откривењу правде Христа Исуса, Откупитеља који опрашта грехе. То је почетак светлости оног анђела од чије славе треба да се засветли читава земља. (RH 22. 11. 1892.) „Стога је покрет приказан анђелом који силази с Неба, расвјетљујући земљу својом славом и вичући снажно јаким гласом, објављујући грехе Вавилона. У вези с његовом поруком чује се позив: ''Изиђите из ње, народе мој''. Како се та упозорења придружују вести Трећег анђела, она прераста у гласну вику.“ (ВБ 84, 422. ориг. стр.)
         У првом одломку сес. Вајт пише да је гласни поклич трећег анђела већ почео и да је тај поклич или како ми кажемо гласна вика трећег анђела тада био испит за АСД. Али гласни поклич никако није могао почети без уједињења вести о паду Вавилона и без другог гласа с неба. (Отк. 18,2.3.4.) Тек тада је могла почети гласна вика трећег анђела и то је било испит за АСД. Значи да је вест анђела из Отк. 18.гл. на првом месту намењена онима који се налазе под светлошћу вести трећег анђела, тј. АСД. Ако је гласна вика почела и вест анђела из Отк. 18 је објављена, зашто онда није био и позни дажд? Или где је прави извештај о угушивању вике? Значи, анђео је сишао и објавио је своју вест ујединивши се с трећом вешћу, а позног дажда нема. Зашто? Зашто данас АСД кажу да је анђео из Отк. 18.гл. позни дажд? Зашто су вође АСД тада одбацили вест с неба? Хоће ли је данас прихватити? Зашто траже аргументе да све одбаце као и 1888. год.? Знам да ће и ово пророчанство бити испуњено па ако и сви ућуте, камење ће повикати. Толико за сада. Л. Г.
         Овдје желим додати још неколико реченица у вези 144 000. Ми читамо у Отк. 3,12 о победницима Филаделфије: „и написаћу на њему име Бога својега, и име новога Јерусалима, града Бога мојега...и име моје ново.“ То је зато што су ти победници после 1844. год. вером ушли у светињу над светињама и прихватили су суботу која је печат Бога живога. Да видимо шта пише Елен Вајт у вези тога: „Свих 144 000 светих су били запечаћени и потпуно уједињени. На њиховим челима биле су речи: Бог, Нови Јеруалим и сјајна звезда с Исусовим новим именом.“ (1. Свед. 59. ориг. стр. под насловом ''Моје прво виђење''). Исто тако пише и у Раним списима под истим насловом. Такође знамо да ће све спашене од Адама и све до краја, Исус одвести пред престо. „Сви скупа на облаку узносимо се седам дана до Стакленог мора...“ (Рани списи 16. ориг. стр.). „И пред пријестолом бијаше стаклено море...“ (Отк. 4,6)
         Сви спашени ће бити горе за време 1 000 год. и учествоваће на суду безбожницима који су мртви на земљи, а исто и палим анђелима и самом Луциферу. А знамо да после завршеног суда нови Јерусалим силази доле на ову земљу. (Отк. 20,4-15). Ми треба сваку пророчку реч да ставимо на њено право место. Како је отпочео Истражни суд од 1844. год. од првих који су живели на земљи, исто тако ће за време 1 000 год. почети суд од првих који су живели на земљи, а нису се покајали. Праведни Авељ ће имати удела у суђењу свом брату Каину и тако из генерације у генерацију и до последње генерације која је живела на земљи. Праведници ће суделовати на небеском суду заједно с Праведним Судијом и с Христом и с небеским анђелима који ће бити сведоци. Све ће се судити по небеској правди и како је написано у небеским књигама... Свима искрен поздрав. Л. Г.